"I ako izgubim se ,onako ljudski,vesto,nikada necu da propadnem,uvek cu imati nesto - ruku za casu,druga za flasu i lazni osmeh za sve."
Mrzim da "počinjem", jer znam da je kraj daleko, zato za početak jedan stih folk pesnika Saše Matića. Glup početak, zar ne?
Pošto pregurah najgadniji deo svakog posla (pogotovo kod pisanja sastava u školi), mogu da opustim prste i jezik i napišem šta ja radim uopšte ovde. Blog kao blog nikad nisam cenio dovoljno. Mislio sam da je to samo jedan sajt gde Jelena Karleuša zajedno sa svojim mudrim auditorijumom deli svoje genijalne ideje i slike svojih štiklica od 15 cm. Nije mi padalo na pamet ni da pokušam da istražim šta se krije iza reči blog.... do skoro. Slučajno sam naleteo na pisanije jednog g-dina, kojeg cenim i poštujem (neću da mu reklamiram blog) i začudih se koliko pametnih reči i rečenica on izreče. Tada sam shvatio da moć bloga tj. moć reči prevazilazi moja shvatanja. Onda, hrabro dadoh sebi za pravo da i ja počnem da palamudim ovde, jerbo mislim da imam šta da kažem...a i uvek će papir (u ovom slučaju sajt) lakšte istrpeti moje ideje i nadasve brilijantne životne mudrosti, nego ljudi u mojoj okolini.
E sad, šta ja to imam da kažem kad nisam završio nijednu estradnu školu, nemam sise 5icu, kao ni štikle 15icu ? Možda ću koristiti ovo sokoćalo samo za sprdnju i povremenu samoreklamu ? Veri posiblll, maj diiiiir. Mada, šta čovek od 21 godinu, 8 meseci i 30 dana može pametno da napiše sem da se ubio ko ona stvar u petak, da je mamuran i da čeka Plimut iz 1 u 2 za velke pare. Takva smo generacija, šta ćete.
Šalu na stranu, za to postoji facaknjiga. Ovde sam došao da pišem o svemu onome o čemu razmišljam, jer nemam pravog sagovornika koji će me saslušati, ozbiljno shvatiti i NEĆE mi reći da nisam normalan što tako mislim,jer ja,pogodjen tim rečima, prestanem da pričam o tome, iako nisam sve rekao, iako su moje reči možda od krunskog značaja za moj razvoj kao osobe!...Preterah ga. Elem, pišem sve što hoću, znam, mislim, osećam, sanjam (to je tek zanimljivo) i želim. Smatram sebe osobom koja iako još uvek u nekim nezrelim godinama, mnogo toga ima da kaže i to čak neke stvari koje nisu ni na pameti većem delu moje generacije. Raspredaću i o politici,sportu, teorijama zavere, svakodnevnim dešavanjima oko mene, kao i o fascinantnim vestima u crnoj hronici koje me svakog dana dotuku toliko da ne mogu da verujem da ja živim u takvoj zemlji. U suštini, biću ko neki portal, samo sa sasvim, potpuno sasvim subjektivnim vestima. Ko zna, možda se i proslavim pišući.
Za kraj ću reći da mi ne zamerite na gramatičkim greškama vrste sitnim, jer sam suvi "tehničar" tj. čovek koji ceo svoj život izučava matematiku umesto srbskog, latinskog i ruskog jezika. Nekada ću namerno pogrešiti da bi članak imao i malo humora,a i zbog stila pisanja. Neću koristiti smajlije, dosta mi ih je. Njihova upotreba bi obezvredila moje divne reči.
Od mene toliko. S obzirom da je 4 ujutru, sasvim dovoljno. Jedva čekam da vidim šta ću sledeće napisati, koja životna tema će me pogoditi. Samo se nadam da će to sledeći put biti malo ranije.
